Danas je petak, 31. jul, 212. dan 2026. Do kraja godine ima 153 dana.
1489 – Španski moreplovac italijanskog porekla Kristifor Kolumbo otkrio je na trećem putovanju u Novi svet ostrvo koje je nazvao Trinidad.
1556 – Umro je Ignasio de Lojola, osnivač jezuitskog reda (Societas Iesu) 1534. U mladosti je živeo aktivnim i raspusnim životom kao profesionalni vojnik. Kao španski oficir ranjen je u borbi, posle čega je preduzeo hodočašće u Svetu zemlju i započeo studije teologije u Barseloni i na pariskoj Sorboni, gde je postao magistar teologije. Za „generala“ (starešinu) jezuitskog reda izabran je 1541. i taj položaj zauzimao je do smrti. Izradio je ustav jezuitskog reda, priručnik pod nazivom „Duhovne vežbe za vladavinu nad samim sobom“.
1684 – U borbi protiv Turaka poginuo je Vuk Mandušić, uz Stojana Jankovića i Iliju Smiljanića najomiljeniji junak uskočke epske poezije.
1784 – Umro je francuski filozof i pisac Deni Didro. Naglašeno nepoverljiv prema svakoj vrsti religioznosti, nosilac je prosvetiteljske ideje u predrevolucionarnoj Francuskoj, inspirator je i glavni urednik velike francuske „Enciklopedije“, objavljene između 1751. i 1772. u 28 tomova. Kao protivnik klasičnih autoriteta i tradicionalizma, znatno je uticao na raspoloženje građanstva u borbi protiv starog režima. U filozofskim raspravama razvijao je materijalističko-naturalističke ideje, a u esejima i književnim delima zalagao se za novu kulturu zasnovanu na strogom racionalizmu. Dela: „Pismo o slepima na pouku onima koji vide“, „Razgovor Dalambera i Didroa“, „Misli o tumačenju prirode“, „Dalamberov san“, „Žak fatalista“, „Ramoov sinovac“, „Saloni“.
1849 – U bici kod Šegešvara poginuo je mađarski pisac i revolucionar srpskog porekla, major mađarske revolucionarne vojske Šandor Petefi. Rođen je 1823. kao Aleksandar Petrović, od oca Srbina i majke Slovakinje. Sa 15 godina postao je vojnik. Prve pesme napisao je kao gimnazijalac i ubrzo je postao najomiljeniji i najčitaniji mađarski pesnik. Pisao je i novele, romane i drame. Simbol je mađarskog romantizma. Dela: roman „Krvnikovo uže“, poezija „Izabrane pesme“, „Petefijeve pesme“, „Apostol“, „Vitez Janoš“.
1886 – Umro je mađarski kompozitor, pijanista i dirigent Franc List, muzičar romantičarskog opredeljenja i predvodnik nove muzičke škole, pijanistički virtuoz koji je izgradio modernu klavirsku tehniku i znatno uticao na razvoj evropske muzike. Stvorio je simfonijsku poemu i novu koncepciju sonate i koncerta. Dela: klavirske kompozicije „Godine hodočašća“, „Ljubavni snovi“, „Sonata h-mol“, simfonije „Faust“, „Dante“, simfonijske pesme „Prelidi“, „Mazepa“, „Taso“, „20 mađarskih rapsodija“, niz klavirskih koncerata, oratorijuma, misa, solo pesama. Napisao je više studija i eseja kao i biografiju Frederika Šopena.
1912 – Rođen je američki ekonomista Milton Fridman, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1976. začetnik „čikaške škole“. Smatrao je da je čvrsta monetarna politika i potpuno povlačenje države iz ekonomije osnova stabilne ekonomske politike. Rodonačelnik je ekonomske koncepcije neoliberalizma. Dela: „Studija o kvantitativnoj teoriji novca“, „Program za monetarnu stabilnost“, „Monetarna istorija SAD 1867-1960“, „Inflacija: uzroci i posledice“, „Dolari i deficiti“, „Optimalna količina novca“, „Kontrarevolucija u monetarnoj politici“.
1914 – Vođu francuskih socijalista Žana Žoresa, koji je svim silama nastojao da spreči Prvi svetski rat, ubio je jedan šovinistički fanatik. Bio je među retkim evropskim političarima koji se dosledno borio za pacifističku viziju sveta. U francuskoj skupštini zalagao se za socijalno zakonodavstvo i antiklerikalne mere. Osnovao je 1904. list „Imanite“ koji i sada izlazi. Dela: „Dokazi“ (o Drajfusovoj aferi), „Socijalističke studije“, „Nova armija“, „Socijalistička istorija francuske revolucije“.
