Dogodilo se na današnji dan - 17. septembar

Danas je četvrtak, 17. septembar, 260. dan 2026. Do kraja godine ima 105 dana.

1665 – U Londonu je izbila epidemija kuge u kojoj je umrlo oko 70.000 ljudi.

1787 – Delegati 12 od tadašnjih 13 država SAD stavili su svoje potpise na tekst Ustava. Ustav SAD, uz dodatne amandmane, najstariji je važeći ustav u svetu.

1796 – Prvi predsednik SAD Džorž Vašington, šef države od 1789. uputio je američkom narodu „Oproštajnu besedu“ odbivši da se treći put kandiduje za predsednika.

1809 – Mirom u Fredrikshamu završen je Švedsko-ruski rat u kojem je Rusija osvojila Finsku. Ona je prethodno bila integralni deo Švedske, da bi posle Bečkog kongresa 1815. postala veliko vojvodstvo, sa znatnom samostalnošću, u sastavu carske Rusije.

1826 – Rođen je nemački matematičar Georg Fridrih Bernhard Riman, koji je otvorio nove pravce razvitka matematike i njene primene u fizici i mehanici. Značajno je unapredio matematičku analizu, posebno teoriju kompleksnih funkcija, teoriju parcijalnih jednačina, geometriju, teoriju brojeva. Njegovo ime nosi niz matematičkih pojmova: Rimanov integral, Rimanova diferencijalna jednačina, Rimanova površ, Rimanova sfera, Rimanova zeta-funkcija, Rimanova geometrija.

1857 – Rođen je ruski fizičar Konstantin Eduardovič Ciolkovski, otac astronautike. Još 1883. izložio je ideje o korišćenju reaktivnog pogona kod letelica, a 1903. objavio je prvo klasično delo iz teorije astronautike „Ispitivanje vasionskog prostora reaktivnim aparatima“. Postavio je osnovne jednačine kretanja rakete promenljive mase u bezvazdušnom prostoru. Sovjetska Akademija nauka ustanovila je „Zlatnu medalju Ciolkovskog“ za izuzetan doprinos astronautici i istraživanju kosmosa.

1882 – Rođen je srpski književni istoričar Petar Kolendić, profesor Beogradskog univerziteta, član Srpske akademije nauka i umetnosti. Proučavao je, najvećim delom, staru dubrovačku i dalmatinsku književnost.

1889 – Povodom 500-godišnjice Kosovske bitke ustanovljen je „Orden kneza Lazara“ koji su mogli da nose samo vladar i punoletni prestolonaslednik. Likovno rešenje, neobično raskošno, izradio je poznati srpski umetnik Mihajlo Valtrović.

1905 – Rođen je srpski pisac Vladan Desnica. Pravo i filozofiju je studirao u Zagrebu i Parizu, i do Drugog svetskog rata, odnosno 1939. bio je advokat kao i službenik banske uprave u Splitu. Direktni je potomak legendarne ličnosti srpske epike Stojana Jankovića. Njegova dela, duboko intelektualna, najčešće prikazuju psihološke tipove rodne Dalmacije. Dela: romani „Zimsko ljetovanje“, „Proljeća Ivana Galeba“, zbirke novela „Olupine na suncu“, „Proljeće u Badrovcu“, „Tu odmah pokraj nas“, zbirka stihova „Slijepac na žalu“.

1918 – Rođen je izraelski državnik Haim Hercog, predsednik Izraela od 1983. do 1993. Završio je prava u Kembridžu i vojnu akademiju u Sendherstu, a u Drugom svetskom ratu borio se u britanskoj armiji. U Palestini se potom uključio u ilegalni pokret Hagana, a kad je 1948. osnovan Izrael postao je prvi šef vojne obaveštajne službe. Bio je komandant južne armijske oblasti i prvi vojni guverner Zapadne obale okupirane u ratu 1967. a od 1975. do 1978. izraelski ambasador u Ujedinjenim nacijama.

1931 – Rođena je američka glumica En Benkroft, koja je 1962. godine dobila „Oskara“ za ulogu učiteljice slepe i gluve Helen Keler u filmu „Čudotvorka“. Svetsku slavu stekla je pet godina kasnije ulogom gospođe Robinson, zavodnice verenika svoje kćerke u hit-filmu „Diplomac“.

1944 – Počeo je najveći vazdušni desant u Drugom svetskom ratu, koji je trebalo da uspostavi mostobran na reci Rajni i omogući saveznicima prodor severno od Rura, ali su se Nemci dokopali planova, razbili Britance kod holandskog grada Arnhem i potom pripremili protivofanzivu u Ardenima. Saveznici su prešli Rajnu tek posle pet meseci.

1948 – Blizu Jerusalima ubijen je švedski diplomata Folke Bernadot grof od Vizborga, blizak rođak švedske kraljevske porodice, posrednik UN u konfliktu Izraela i Arapa.

1949 – U požaru na „Noroniku“ najvećem parobrodu na Velikim Jezerima kod Toronta je poginulo više od 130 osoba.

1961 – Obešen je bivši turski premijer Adnan Menderes, kojeg je u maju 1960. oborila vojna hunta generala Džemala Gursela. Vojna hunta je tvrdila da je Menderesova Demokratska partija, na vlasti od prvih slobodnih izbora u Turskoj 1950. „izdala principe“ prvog turskog predsednika Mustafe Kemala Ataturka.

1970 – U Jordanu su otpočeli oružani sukobi armije kralja Huseina i palestinskih gerilaca.

1978 – Potpisivanjem okvirnih mirovnih planova za Bliski istok i između Izraela i Egipta, u Kemp Dejvidu su završeni razgovori predsednika Egipta Anvara el Sadata, predsednika vlade Izraela Menahema Begina i predsednika SAD Džimija Kartera.

1980 – Bivši diktator Nikaragve general Anastasio Somosa ubijen je u atentatu u Paragvaju, gde je živeo u izbeglištvu posle zbacivanja s vlasti jula 1979.

1994 – Umro je britanski filozof austrijskog porekla Karl Rejmond Poper, jedan od najuticajnijih mislilaca 20. veka. U filozofiju je uveo „princip opovrgljivosti“ prema kojem se tvrdnja može smatrati naučnom samo ako se u principu može dokazati njena pogrešnost, dok tvrdnje koje ne ispunjavaju taj uslov spadaju u metafiziku. Dela: „Logika istraživanja“, „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji“, „Beda istoricizma“.

1995 – Atentator je ubio kandidata na alžirskim predsedničkim izborima Abdelhafida Benhadida ispred njegove u kuće u blizini glavnog grada Alžira.

2001 – Njujorška berza počela je da radi posle četiri dana pauze izazvanih terorističkim napadom islamista 11. septembra, što je najduži prekid od velike depresije krajem dvadesetih godina 20. veka. Na Volstritu je zabeležen najveći pad vrednosti akcija tokom jednog dana u istoriji.

2002 – Prilikom istorijskog susreta u Pjongjangu severnokorejskog vođe Kim Džong Ila i japanskog premijera Jonićirija Koizumija, Kim je izrazio žaljenje zbog ranijih otmica japanskih građana i najavio je obustavu raketnih proba.

2006 – U Kirkuku u Iraku, poginulo je 28 a povređeno 97 lica. Najsmrtonosniji napad izazvao je vozač-samoubica koji je izazvao detonaciju u kamionu prepunom eksploziva ispred središta Kurdistanske patriotske unije (PUK) političke partije iračkog predsednika Džalala Talabanija.

2006 – Na referendumu o budućem statusu Pridnjestrovlja, 97,1 odsto birača glasalo je za nezavisnost te nepriznate republike, otcepljene od Moldavije, i za naknadno stupanje u Rusku Federaciju.

2011 – U Njujorku su započeli protesti prozvani „Okupirajmo Volstrit“. Organizatori i učesnici masovnih protesta koji su se ubrzo proširili i u druge velike finansijske centre, ustali su protiv vodećih američkih banaka i multinacionalnih kompanija, koje smatraju odgovornim za siromašenje i druge štetne efekte globalne finansijske krize.

2017 – Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je srebrnu medalju na prvenstvu Evrope u Turskoj, pošto je u finalu poražena od Slovenije 93:85. Bronzanu medalju osvojila je Španija, koja je u meču za treće mesto savladala Rusiju 93:85.

2021 – Umro je Abdelaziz Buteflika, bivši predsednik Alžira. Na čelu te zemlje nalazio se od aprila 1999. do aprila 2019. Bio je jedan od najbližih saradnika Huari Bumedijana u vreme Rata za nezavisnost od Francuske. Godine 1963. postao je ministar spoljnih poslova. Bio je predsednik Generalne skupštine OUN 1974.

2024 – Brojni pripadnici libanske šiitske grupe Hezbolah poginuli su ili povređeni prilikom eksplozija pejdžera i radiokomunikacionih uređaja. Najmanje 37 lica je poginulo a oko 3.000 je ranjeno u spektakularnoj akciji Izraelske tajne službe. Više od 400 povređenih našlo se u kritičnom stanju. Među povređenima bio je i ambasador Irana u Bejrutu, kao i medicinsko osoblje Hezbolaha. Talas eksplozija trajao je oko sat vremena nakon prvih detonacija. Slično se ponovilo i sutradan. Izraelska vojska nije komentarisala ove događaje. Lider Hezbolaha Hasan Nasralah ubijen je takođe u izraelskom napadu, deset dana potom, 27. septembra.

Izvor tanjug.rs.

Please follow and like us: